Zagledaj se poslednji put,u moje oci i kroz njihov sjaj, u mojoj dusi,makar sada pronadji ono sto nikada pre, zbunjena svojim strahom od srece,nisi umela pronaci, ni prepoznati u osmesima pogleda,kojima sam te ljubio...
I oseti svako slovo mojih poslednjih,neizgovorenih reci, sa kojima te ispracam na put,utaban tragovima koraka, koje ostavismo za sobom,ziveci zivot,disuci jedno drugo, i ne mareci za trenutak,u kome nam strah ukrade duse...
U praskozorje zivota,spakuj svoju dusu i snove od svile, a one cipele,kojima si gazila kroz snove,obuj i podji sto pre, jer ja sada zurim nekoj drugoj,koja me vec odavno ceka, rasirenih ruku,topla i spremna da me voli do kraja zivota... Mojoj samoci...
English
