PRASKOZORJE ZIVOTA


Zagledaj se poslednji put,u moje oci i kroz njihov sjaj,
u mojoj dusi,makar sada pronadji ono sto nikada pre,
zbunjena svojim strahom od srece,nisi umela pronaci,
ni prepoznati u osmesima pogleda,kojima sam te ljubio...

I oseti svako slovo mojih poslednjih,neizgovorenih reci,
sa kojima te ispracam na put,utaban tragovima koraka,
koje ostavismo za sobom,ziveci zivot,disuci jedno drugo,
i ne mareci za trenutak,u kome nam strah ukrade duse...

U praskozorje zivota,spakuj svoju dusu i snove od svile,
a one cipele,kojima si gazila kroz snove,obuj i podji sto pre,
jer ja sada zurim nekoj drugoj,koja me vec odavno ceka,
rasirenih ruku,topla i spremna da me voli do kraja zivota...
Mojoj samoci...

Che...

Slikarstvo,Knjizevnost,Politika...

EKV,VanGogh...

Legenda o padu...

Stepski vuk,Demijan...